О уређењу градова

30

великих градова по свршеном дневном послу одмарали и окрепљавали.

Код свију тих постројења сва је делатност, наравно, обраћала своју пажњу на њихову чисто корисну страну.

Она и сувише осетна потребитост није давала ни времена, да се применом смишљених срества правилно реше ови нови задаци. Људе је изненадила та: њина новина.

Тек када су се штетни резултати и сувише очигледно појављивали, и када смо почели употребљавати оно што смо створили, тек онда смо почели схватати, да у овом погледу ни у колико нисмо створили савршенство, које би одговарало развићу наше културе.

Спочетка се много о томе говорило и писало, да ли је при стварању градова, у првим деценијама тога покрета, све оно испуњено, што задовољава оправдане захтеве. Озбиљно се порицало, да при изради нацрта уличних мрежа треба водити обзира ио уметничким захтевима. Ово се образложавало, услед потлуног непознавања прилика, тиме, што се тврдило, да регулациони план није ништа друго до полицијска забрана, да се на извесним површинама не смеју зграде подизати.

Ако разгледамо градове и нихове делове, који су постали утицајем таквих погледа, онда ћемо опазити, да су те творевине врло досадне и без икакве занимиљивости, ма да су грдна архитектонска срества употребљена при обради самих зграда.

Градарство из тог времена одликује се неумитним шематизмом, а његове су ознаке:

што дуже, праве као стрела преко брда и долина улице са паралелним кућним лицима;

потпуно правоугаона улична мрежа, по некад испресецана дијагоналама са раскрсницама, на којима се по правилу више уличних осовина секу у једној тачки;

геометријски шестаром нацртани тргови, у које улазе улице обично под истим углом, при чему се такође уличне осовине секу у једној тачки — дакле средсређивање саобраћаја у једну тачку; стварање тако званих звездастих тргова;