О уређењу градова

92

саобраћајне, трговачке или становне улице. Заловољавало се обично тиме, што је било утврђено неколико различитих уличних ширина.

Саобраћајни чворови — они већ споменути звездасти тргови — нису се показали практичним, ма да се надало, да ће они упростити и уредити саобраћај. Странцу је тешко наћи се на таком тргу; спајање више саобраћајних праваца у једну тачку прогресивно повећава укрштања, која саобраћај тако ремете, да се често виђа на тим местима тешко размрсима гомила кола и људи, код које се може до некле ред одржавати и несретни случајеви спречавати само помоћу скупоценог апарата читаве позорничке војске.

Подизање какве зграде у средини неког трга је ружно, јер једна таква зграда уништава дејство, које трг мора имати. Исто је тако погрешно и подизање споменака у осовини или средишту каквог трга. Такав предмет метнут у сред саобраћајног правца отежава саобраћај, услед чега морају кола, па и уличне железнице, оштрим кривинама око њега обилазити. У оној плими и осеци лелујавог саобраћаја немогуће је наћи ма какво место, где се човек може зауставити и мирно посматрати таква уметничка дела. Ту нема ни оне упоредне сразмере, којом ваља мерити величину и значај таквог дела. Услед свега овога често чине незнатан утисак данашњи споменици, ма да су много јачих димензија него ли споменици подигнути у старијим временима.

Са старим зградама, које је ваљало чувати и одржавати, исто се тако погрешно поступало. Њих су лишавали оне везе која је постојала између њих и других зграда: оне су са свих страна биле открите и око њих стварани тргови, чиме су те старе куће у многоме изгубиле од свог ранијег лепог изгледа.

И сувише дуги и прави улични изгледи чине сваку лепу обраду немогућом и вређају уметничка осећања и постају монотони. Код њих се око нема где да заустави и одмори.

Једнолике раскрснице, које су у вези са тим правим улицама постају монотоне. Рђави уметнички