О уређењу градова

98

људско станиште, које одговара нашој високо развијеној култури.

У кратко речено може, као упут, ово начело да важи: „Правилно оценити услове саобраћаја, угодности, хигијене и лепоте.“

Према реченоме чини се, да се неизоставно мора одбацити надмоћност врстаром обележених и шестаром нацртаних уличних и кућних праваца.

Већ и незнатно повијање улица и тржних површина чини повољан утисак. Оно пружа ону могућност, да се око гдегод заустави. Кретање улица ствара разноликост у светлости и сенци, слика тиме постаје живља, Повод за овакво повијање улица често се може наћи у практичним разлозима, као што је пружање под углом границе имања или добро постављена траса путева у брдовитим градовима. Косо пргсечена имања изазивају најнесрећније развијање кућне осповице. Прилагодимо ли градилишно лице граници имања помоћу потребног повијања или помоћу њеног степенастог вођења, онда сваку тешкоћу, још у њеном 3ачетку, отклањамо и стварамо облике, пуне уметничке дражи.

Много су боље грађевине наглашене у конкавно повијеним улицама или на мртвим угловима него ли у правом релу. На тај начин може нека зграда, само својим положајем, добити већи значај и у том случају није потребно, да се у њу унесе грдна новчана вредност, изражена у каквом блиставом материјалу илиу архитектонским појединостима, са којима се куће у правим редовима надтичу, која ће коју превазићи.

Најкориснији облик кућне основце јесте правоугаоник, На то нам указује и сам наш грађевински материјал. То одговара нашем чуству реда, али исто тако и нашем уметничком осећају. Али се не може закључити, да услед правоугаоног облика слободних кућних углова и све улице треба да су једна на другу управне. Земљиште, границе својина и саобраћај захтевају често, да се улице сустичу под оштрим или тупим углом. Сукоб, који се појављује између те чињенице и правоугаоних кућних ћошкова, ваља отклонити, а то је могуће постићи, те избећи оне ружне