Паланка у планини и Лутања

54 ; Анђелија Л. Лазаревић

— Ех „мислио“, шта си мислио! Знаш добро шта је било са Стојаном, а да оне нису биле такве, друкчији би данас били и Стојан и Ката према њима.

= Моја сека, — понови Владимир — моја сека!

Одлазећи кући он прође поред пуковникове куће, али у расположењу у коме је био не хтеде да свраћа.

Ту ноћ проведе пушећи и ходајући немирно по соби.

Тетка Мара, тек што је отишао Владимир, пожури код апотекаревих. Новост је била и сувише интересантна, да ба се могла прећутати. А после, то је у неку руку била задовољштина апотекарици.

= Но, врло лепо! — узвикнула је ова. — Чујете, госпођо „овић, кад бих чула да неко плаче што моја кћи треба да уђе у његову кућу, сигурно више не би могло бити речи о томе! — И онас поносом погледа своју кћер која је без интересовања пратила разговор.

И још истог дана, цела паланка брујала је од новости.

Владимир, код кога је материно писмо произвело читаву буру проведе ноћ без сна не разумевајући целу ствар, не схватајући своју матер, ни своју сестру. Зар су оне његову љубав узеле као детињарију, његову одлуку као одлуку непромишљеног дечка 2 Је ли могуће да се очајно бране од онога што он сматра за своју срећу 2

Ствар се могла свршити само усменим објашњењем. Он узе тродневно отсуство од директора и пожури у Београд. На поласку само сврати код Олге и рече да га хитни послови позивају кући, и да ће се за три дана вратити.

Али пошто рече само „хитни послови“ Олга осети да се нешто прећутало од ње. Зар је било потребно очево одобрење и свештеников благослов,