Пастер

НЕ

И. Ђаја

ми Пастера у Академију, некадашњи богослов, писац Исусова живота, који је у Исусу величао и обожавао човека и изјављивао да жали што се није посветио изучавању физиологије, то су биле личности између чијих сеидеја Пастер нашао на свечаном скупу држећи своју приступну беседу. Било је занимљиво чути Пастера, тог хемичара и бактериолога, који је сваком приликом величао позитивну експерименталну методу у науци, давши уосталом сјајне пример= њене вредности, како је стварно много више спиритуалиста од поменуте двојице који су са материјом имали мање посла од Пастера. Данас Пастерове речи не би никога изненадиле. Али у оно време позитивистичке филозофије мислило се да наука може узети у своју област сва настојања и све потребе људскога духа. Пастер, показавши као ретко ко шта све може наука, у исто време је настојавао да све области нису њене и да се људски дух не може само њом наситити. Говорио је о заблуди позитивизма који је немоћан пред идејом бесконачнога и о по треби култа пред том великом мистеријом.

Ренан му је одговорио величајући његово дело, истичући његову генијалност и уносећи мало благе ироније у његову религиозност.

Док су се у Медицинској академији још водДиле борбе против Пастера, народ, сељаци, одгајивачи, који не знају за доктрине, увидели су пре учених људи величину Пастерових открића. Свиларска индустрија се подигла, винарство, пиварство, фабриковање оцта не знају више за

100