Пастер

И. Ђаја

отпутова у крај где је болест беснела и са сарадницима даде се на даље изучавање те 60– лести. Већ први огледи на ослабелим клицама дадоше му резултате који су наговештавали по: беду и над том болешћу. Обилазио је оборе, посматрао на хиљаде оболелих и угинулих свиња. Писаше жени да му пошаље 1000 франака, јер од понетих 1600 остаје му само 300 франака, пошто су свиње скупе. Уз то јавља да ће се при повратку за Париз задржати у Лиону, док ће његов сарадник Тилие поћи управо за Париз, јер собом носи десет прасади за огледе. „Врло су млади и красни (,„сћагтап 5") и временом их човек заволи".

У то време се већ био истакао својим радовима немачки лекар д-р Роберт Кох, двадесет једну годину млађи од Пастера. Он је доста оштро критиковао нека Пастерова открића, нарочито оно слабљење вируса и вакцинисање. Доцније је признао то откриће, али је мало веровао да цепљење против прострела може имати практичних резултата. Пастер и Кох, та два велика имена бактериологије, били су сасма различни духови. Пастер је имао велику моћ интуиције, његове идеје су бујале испред чињеница, постављао је смеле хипотезе, иако је тврдио коначно само оно што је непобитно утврдио експерименталном методом. Кох, на против, био је пре свега човек чињеница, машта није код њега играла никакву улогу, био је експериментатор првога реда и необичне савесности, као и Пастер. Његова техника је била савр-

1028