Пастер

И. Ђаја рова духа да предвиђаг Можда лагана, хронична природа те болести није привлачила онога који је своју теорију о бурним превирањима хтео применити на болести.

Кох, коме бактериологија толико дугује, није догледао сву важност инфективних клица. Он је, на пример, тврдио да се болести инфекције рана, „МипашјекнопзКкгапкћенеп", не могу приписати бактеријама, јер се ове или не налазе увек или се не налазе у довољној количини да би им се болест могла приписати. Нађени микроорганизам, стрептокок, у разним болестима, као што су црвени ветар, породиљска грозница, болнички трулеж и др. Кох сматра само случајним паразитом тих болести а не њиховим узроком. „Немогуће је, вели он, да су све те болести изазване једним и истим паразитом '. Међутим, вели Беринг, оно што је Кох 1875 године сматрао немогућим, постало је доцније стварност. 1881 године Кох је у једној публикацији оштро напао Пастера не одмеравајући своје речи. Он наиме побија истинитост слабљења, атенуације вируса, данас те капиталне чињенице у побијању многих инфективних болести. Доцније је Кох признао ту чињеницу, али је порицао вакцинацији против прострела сваку практичну вредност. Исмевао је Пастерово тврђење да глисте износе на површину земље клице прострела. Сумња са својим сарадницима да је Пастер икада имао у рукама чисте културе својих микроба, те да тако звана атенуација ви-

104