Пастер

и

И. Ђаја

дина нада. Отпутова одмах к њима и само оцу повери своју одлуку да иде у Египат.

У Александрији француска мисија затече д-р Коха, који је био дошао такође да тражи микроб колере. Епидемија је била захватила н Александрију, где је умирало од колере 40—50 особа дневно. Вршене су многе секције и истраживања. Покушавало се да се болест пренесе на животиње, да се одгаји специфична клица Али без успеха. Месец дана по своме доласку, француску мисију задеси несрећа. Млади Тилие се разболе од колере и подлеже тој болести коју је са својим друговима био почео да изучава. У дугоме писму д-р Ру описа Пастеру ток болести и последње часове свога друга. На погребу је крај ковчега ишао и Кох, који поло: жи венце са речима: „Ови су венци скромни, али су од ловорике какви се дају славним људима". Доцније је Кох открио колерични вибрион. Пастер је био пренеражен смрћу свог омиљеног ученика. Он одаде пошту свом сараднику, приказавши у његово и своје име резултате, Академији наука, о успешном вакцинисању против црвеног ветра свињчета,

110