Пастер

М

Први радови: тартарати

неку редовну службу. На универзитету није било места, те постаде наставник у лицеју (гимназији) у Дижону. То је било крајем 1848 године. Пастер је улагао много труда и савесности у вршењу својих наставничких дужности, па ипак није био собом задовољан. Налазио је да му предавања нису довољно јасна. Али Пастер није дуго остао одвојен од лабораторије. Његови учитељи и пријатељи, ондашњи научници на гласу, мислили су на њега. И већ идуће године, јануара, Пастер би наименован професорским суплентом за хемију на универзитету у Стразбуру. Ту је млади професор био потпуно задовољан. Посвећивао је много времена спремању својих предавања. Писао је своме оцу да не мисли скоро да се ожени и да би волео да једна од његових сестара дође да живи с њим. Али Пастер, који је предвидео толике чудесне ствари у природи, у томе се, као многи обични људи, преварио. Већ петнаестог дана по своме доласку у Стразбур, Пастер је упутио своме ректору, г. Лорану, ово писмо: „Господине, ових дана ће Вам бити упућена једна молба ванредно озбиљна по мене и Вашу породицу, те сматрам да је моја дужност да Вам упутим ова обавештења која ће Вам послужити да молбу услишите или одбијете.

„Мој је отац кожар у Арбоау, варошици у Јури. Моје сестре замењују уз оца, у домазлуку и трговини, мајку коју смо на нашу велику несрећу изгубили маја месеца прошле године.

„Моја породица је доброг стања али без

а, И, Ђаја, Пастер 7.