Пастер

И. Ђаја

наука расправу под насловом: О проширењу теорије о клицама на етиологију некојих болести, у којој су посматрања у корист његове теорије о клицама. Један од његових сарадника, Дикло, имао је чиреве на кожи. Пастер узима мало гноја и види како се у хранљивој средини из тог гноја развија један микроорганизам, чији изглед он описује. М код других болесника нашао је у тим фурункулима исти микроб. У самој крви микроб није нађен. Пастер закључује: „Изгледа извесно да сваки чир садржи један анаеробни микроскопски паразит, и он је тај који производи локално запаљење и појаву гноја као последицу". Мзучавајући гној сржи костију у остеомиелитису, Пастер нађе исти микроорганизам као и у чиревима, тако да у томе случају, вели Пастер, остеомиелитис је нека врста чира кошчане мождине. Пастер одлази у породилиште у одељење д-р Ервиеа, онога истога који је говорио да се боји да ће умрети пре него што угледа клицу породиљске сепсе. Код свих болесних породиља од породиљске грознице Пастер налази у породиљском чишћењу (осћја) микроскопске организме сличне оним из чирева или различне, који се брзо размножавају у културама изван организма. Пред смрт микроби се налазе и у крви. И Пастер објашњава како клице продиру из материце, израњављене порођајем, у крв и изазивају смрт. Треба дакле спречити продирање клица из спољашње средине у материцу. Зато Пастер препоручује да крај постеље свака болесница има раствор

66