Пастер

И. Ђаја

говорили: То би било одвише просто: тифус изазван бактеријама, гнојење — опет изазвано бактеријама, туберкулоза — опет неке бактерије... Лако је данас са потсмехом читати те борбе против Пастерове теорије и мислити да би већина нас имали други став у томе питању. Али, пре свега, да су Пастерове теорије биле очевидне да их свако може лако примити, тада не би биле велика открића. Друго, треба имати на уму да је клиничка слика болести, коју су клиничари свакодневно посматрали, нешто тако сложено и променљиво да није чудо што су они тврдили да главни узрок болестима мора лежати у нама самим, а не у неким страним клицама које се у организам усељавају. „Туберкулоза, тврдио је један тадашњи доктор, исходна је тачка многобројних различних узрока унутрашњих и спољашњих, а не производ једног, увек истог специфичног чиниоца.' Нема сумње, данас смо начисто с тим да нема туберкулозе без специфичне клице, али је исто тако јасно да унутрашњи чиниоци имају свог удела у производњи те болести, тако да се данас она, рекао бих, више побија преко тих унутрашњих узрока него преко неопходног Коховог бацила.

Пастер је заподенуо борбу на медицинском пољу пре него што је могао доказати тачност своје теорије. То је у ствари била једна велика интуиција, као сви Пастерови проналасци. Пастер је био изразито интуитиван дух. Његова

70

урин –