Пастер

И. Ђаја

“Дошавши кући рече својима: „Не бих се могао утешити кад овај проналазак што сам га учинио са својим сарадницима не би припадао Француској."

Као год што је умео да клицама одузме вирулентност, тако исто је умео, пролазом клица кроз организам извесних животиња, да им врати ту особину. Другим речима, управљао је патолошком моћи тог микроорганизма по својој вољи.

Као што већ рекосмо, Пастера је много више труда стајало да друге увери у своја открића него да ова учини. Морао је да издржи борбу, и то не последњу велику борбу, да би убедио своје многобројне противнике.

Напади у Академији медицине били су тако неоправдани да је Пастер покаткад губио стрпљење и оштро одговарао. Одвративши нападајима осамдесетогодишњег лекара Герена са нешто ироније и потсмеха, овај се нађе увређен те скочи са свога места да се обрачуна на на рочити начин са Пастером. Тог 5 октобра 1880 седница париске Медицинске академије личила је на бурну седницу какве политичке скупштине. Седница би прекинута. Герен посла своје сведоке и позва Пастера на двобој. Двобој између осамдесетогодишњака и хемиплегичног Пастера! Добро'те не дође до те колико жалосне толико и смешне сцене. Пастер изјави да није имао намеру да вређа свог колегу и да је имао само у виду да одбрани тачност својих радова.

88

ава ниши

авети