Пастер

И, Ђаја

де бесану ноћ очекујући са разумљивим нестрпљењем вести из Пуји ле Фора. Изјутра стиже депеша. Пастерово лице се при читању озари радошћу: Она једна овца је оздравила, све вакцинисане овце су живе и здраве. Од невакцинисаних 18 је угинуло а остале умиру.

У својој радости Пастер писа сину и зету да их извести о томе пре нега што пође за Мелан. Сада га дочекаше месне власти, префект и сенатори. Обраћајући се оном ветеринару који јг нсмевао стоти Пастеров микроб, Пастер га запита шта сада мисли о микробимарг „Грешио сам и кајем се" одврати овај. Довешћемо Вам и Г. Колена да се и он покаје, рекоше му неки. „А не, рече Пастер, њега је немогуће убедити, њега треба лечити."

Пастеру приредише сви присутни овације, Росињол међу првим. Други противник изјави у Медицинској академији да се био преварио у пренагљеном оцењивању Пастерових резултата. Ветеринари који су сумњали у Пастерова тврђења изјавише му сада да желе бити његови апостоли, а један од најжешћих Пастерових противника изјави му сада да је готов да се на њему самоме изврше огледи. Фарма доби Пастерово име.

Сутрадан једна од вакцинисаних оваца угину! Много година доцније, д-р Ру, Пастеров сарадник из тог времена, а тада директор Пастеровог завода, причаше у својим предавањима како је смрт те једне овце зачас бацила у заборав оне 24 живе овце, док се секцијом није

ма

пи ит ини тање 2 реми и-пи, пуни преварио дв ш ша