Пастир

15

да отиочнем гедан ннз чланака у „Пастиру." Свештено служитељ, служитељ божиш — како Ге дивно^како Ге пуно то назвање, и како Ге тешка садржина његова! Служити Богу, но то Ге последња цељ свештено-служитеља; Служитељ божиш претпоставља Свештено-служитеља: последње не бива, док не буде прво, т. 1. одгедном божишм служитељем немогућно 1е, док се не буде нашре свештено-служитељем. Ваља нашре свештено служити, ваља послужити оном, што 1е свето, оном што ге узвишено и пред небом и пред земљом, оном, што свачша савест признаГе као свето, као добро, као благо — па тек онда долази чин служитеља божигег. Обим поГма о светом, о светињи, у разна времена био ге различан, као што Ге различна била и његова садржина. Предикат „свети“ „светиња" дават Ге различним стварима, мотрећи на ступње људског развића, мотрећи на услове људ ског живота, на околности, и при том нше баш нужно било да су освећене ствари по свом карактеру биле близу Гедна к другог, по сорти, облику или ма по чему било. Зна се, да су у стара-прастара времена обожавали, т. I. признавали као светињу неку домаћу жнвотињу, на примгер мачку, ал’ у то исто време обожавано Ге и знање: оно Ге било таква светиња, да су многи убшани на м1есту, што су се усуђивали, као недостоши, као грГешници, као иечисти тицати се знања. За знање били су достоши само жреци, људи кои су се одрекли од сваких других пословања осим служења светињи. У средња времена и управо не даље, но при1е четирн втека читање Биплше било Ге под привилегиГом; оно 1 е било по све забрањено нижо! класи, т. Г. већини народа. Библта се сматрала као зборник виших знања, тако светих^ као да Ге самом Божтом руком написана; па наравно, са божанственим стварима нте се могло дозволити да свак има посла, зато су нужне биле само чисте руке виших класа народних — духовенства и племства, почем, како пише Дшодор о Египту (\\ г ећег, А1§-етете Л\ Т е1(о-евсћ1сћ1:е) сви кои су се одали на служење Богова, мора!у