Пастир

48

ШТДМПДРИГА НИКОЛЕ СТЕФЛНПВ1ШД У БЕОГРДДУ.

тковање било Гедно — те — гедно. Но многе пређашње светиње престадоше бити светиње, а заостале потпадоше Гаког сумњи. Грчка ФилозоФИГа дошла хе у противорхечност с грчкихем богослужењем и последње морало Ге уступити првох. У самох ствари противорхечност та била хе тек спољна, Гер право богослужење никад не може противорхечити философиш народхБог. Но грчки народ био хе у то доба већ хедном ногом у гробу, хер беше истрошио све из духа свога, што ре у њему находило, па зато постаде неспоеобан за даљи развитак. Римљани од самог почетка свог некако су се двусмишљено односили према свохему богослужењу, зато се од њих нихе могао ни очекивати особито моћан развитак у богослужењу у опште. До ћесара хош Ге нешто и било, али пошто ови настадоше и замихенише републику империхализмом, богослужење ишчезаваше и римска себичност спремаше гробницу и Риму и римскоме богослужењу. Римљани су били Формалисте од почетка па до свршетка њихова трахања. Нраво богослужење некако хе запуштено и тек Гедини патрихотизам, т. х. света обвезаност према Риму, према отачбини, припознават Ге по достоханству. Но то тек беше за времена римске републике. С постанком царевине римско богослужење тако се недостошо почиње газити и срамотити, како само може чинити тек бихесна деморализациха и свемоћан разврат. Таква 1е у неколико ригечи била судба богослужења у стара времена пре Хришћанства. (Наставиће се.)

Штамналн смо иешто више листова од сва три досадашња броЈа, иего што нам 1с паручено Ах;о )ош ко хкелн имати „Пастира,“ нека иохита с иретплатом. Ко нам се нрхпавио без новаца, нека их одмах ношље, ако хоће да му и даље лист шаљемо. Уредништво „Настнра."