Пастир

64

Ми задаГемо ова питања зато, да би читаоци вид1ели да наше тумачење Свештено-служења ни1е просто размишљавање, већ да се оснива на необорившем податцима — на Фактима. Казано Ге даобредно богослужење подлежи напретку, —прогресу; казано Ге да светиња иде напоред с општом људском свшешћу, с духом. Нше само казано, да свештенослужење мора ићи тшем истшем путем, т. п да се оно мора управљати по светињи, или да свему , што 1е свето , пристош свештенослужење. Но то се разуме само по себи. Хришћанско богослужење Исусовшех и Апостолскшех времена гесте богослужење препорођеног човештва. Како стош то богослужење према богослужењу, о ком напршед беше ри1еч, т. I. према богослужењу 1 египатском, док Ге ово било у пуног свого! чистоћи? Разлика ге у промени предмета. Предмети ови код Тегипћана обично су били резултати неогпашњившехпо'шва. У Хришћанству сасвим напротив: Богослужење састављаГу предмети непосредно приступни свакоме. Тек опет характерни знак светиње остаге врлина. Без врлине нема светиње. ПогледаГте на Исуса Христа, на Апостоле и светигеље! Шта они проповедаТу, за шта се муче, за шта гину! Исус Христос, Апостоли и светитељи — живот сваког од њих ни1е ништа друго, до истоторша врлина , борбе за светињу. А шта 1 е светиња код Исуса Христа ? Нашрше Бог као цељ, а затшем долазе означена средства, ко1а гове то1 цељи: љубав к ближњему, милосрђе према сиротнтем, геднако уважење према сваком и т. д. гедном ртечи врлине. (Наставиће се.) Г Л А С II И К. Досадашњи капелан проте Гагодинског Димитрте Цветковић постављен ге за пароха Гагодинског. На његово место дошао Ге за капелана протиног Навле Милетић досадашњи ђакон и учитељ основне школе ^агодинске, кот ге рукоположен за свештеника 14. ов. месеца. ШТАМПАРИ1А НИКОЛЕ СТЕФАН0ВИ6А У БЕОГРАДУ.