Пастир

углед прве недеље поста оне свете мужеве, кош се борише против иконобораца к одржаше православну веру у целости. Друге недеље стави нам пред очи св. ГригориГа, Гедног од нагвећих испитивача неисказаних таГанства божишх. Данас пак изиоси пред нас часни и животворни крст христов — божиГу силу и божиГу премудрост, па осенивши нас њиме позива, да и сваки од нас узме сво1 крст и пође за Исуеом. Но шта ће то рећи узети свох крст, и шта то значи поћи за Исусом? Узети свог крст значи побожно подносити своГу судбу, ко1а нам Ге у део пала у општем и друштвеном животу нашем; а поћи за Исусом рећи ће толико, колико поћи оним правцем, кошм Ге он сам ишао: радити оно, што Ге он радио, живети онако, како Ге он живео. Он Ге љубио Бога и ближње, он Ге љубио истину, он Ге страдао за правду и истину; па и нас нозива да и ми тако поступамо. Он Ге страдао с љубављу, трпљењем, самопрегорењем, страдао за то, за шта Ге и душу своГу положио: за своге божанствено учење, за науку своГу и она висока и добротворна начела, коГа Ге по тог науци остварити мислио. И ми треба у свему тако да радимо. — Но за ово ново учење своГе, за ова нова начела своге вере, он Ге страдао целог свог живота? Па може л’ бити, да и нас позива на непрекидну борбу за ова човекољубива начела хришћанска, на непрестане патње и страдања у читавом веку нашем ради тих узвишених начела ? Другим речма: може л’ бити, да правом хришћанину не остаГе другог пута, до пут страдања и крста? Ово питање занима човештво гош од тог доба, од кад се Гави вера христова на земљи, но оно се гако пробуђуге нарочито сада при овако наглом унапређењу и развиГању природних наука. Питање 1е ово не само негдашње но и садашње. Вредно 1е поговорити о њему. Вера и живот, говоре многи, не слажу се у свошм захтевањима. Вера проповеда ускаа врата и Нснип нуп , те да