Пастир

153

дужност, коГу му Бог надаже, да 1е спремио земљи свош! достоте чланове, кош ће унапредити и прославити земљу свогу. Код сваког народа, у свакоГ земљи и држави, где вера цвета и наиредуге, где људи раде онако, како вера божанствена налаже, ту се поуздано може рећи, да ће та1 народ бити сретан, да ће бити велики и славан. И о српском народу можемо казати, да 1е тврд и постоГан у вери, да Ге искрено предан њог, да ге љуби. Србин оста веран прадедовскоГ вери и тада, кад се нахођаше у тешким и незгодним приликама, кад не имађаше гдс да потражи правде и правице, осим у светом храму своме, где 1е вечита правда и истина. Она снажаше, укрепљаваше малаксале прси његове, снремаше га на гуначку борбу против евега оног, што угрожаваше његовох светог вери, имену, 1езику, мило! народности. те тако са помоћу ове и вечите правде њене Гедан део српства извоГева себи унутрашњу слободу и данас са слободним и веселим срцем слави и хвали Бога у свотм светим храмовима. Па несу ли после свега овог исти ните речи христове: всл козможнд Па кад тако лепо учи нас наша вера, открива нам такве истине, коге ми сопсвеним умом не можемо постићн, учи нас, какви треба да смо као људи према самима себи, према ближњима нашим, према друштву и држави, у комн живимо, онда, браћо, пригрлимо од свег срца лепу веру нашу на стараГмо се, да радимо и постунамо тако, како нам она и света црква налажу; 1ер 1е она од толико векова и у сретним и несретним данима живота народа нашег сачувала нам нашу милу народност, крепила у њему малаксали дух његов у борби за правду и истину, за слободу и отачбину. О даг Боже, да се и у напредак као и до сада чува у народу српском православна вера, да напредуге, да се усавршава, и да вечито светли Србину из рода у род. Н. Петровић.