Пастир

224

чито наш ееоски овет унаљивао еве више у дугове, па долазило до тога, да остане без хлеба и крова. Онде, где се умножи бро1 краш>е сиротиње, увећава се свагда и нападање на туђе имање: гомила1у се крађе, отимања, разбогништва. Списак оваквих престушвења поуздано Ге мерило, но коме зналци дознагу метеригално стање света. У нас 1е у СрбиГи на жалост таГ списак све већи. а по нашим новинама чнтамо грозних случагева због отимања туђег имања. Дубоки су узроци овим немилим поГавима, ио свакогако ово су већином последице нерада и љености. Колико лепих дана, кад би се могло толико привредити, некима протеку у нераду и беспослици! У овакве дане долазе и многа светковања, кога наша света црква не нропису1е, већ су случашо у народу постала. Ето на прилику у многим крагевима — да не кажемо евуда — празнугу се сви четвртци од васкрса до духова. Каква ге то грдна штета за привреду народњу! Рад у овакве дане често се не може исплатити, а они се проведу у беспослици! Но ово су дани беспосличења само у ово доба, а да колико их 1е других преко целе године! Отуда Ге сиротиња, отуда су дугови. Ко може боље од свештеника обавестити свет, да ге такво беспосличење а не светковање грехота пред Богом, да такво безузрочно иразновање може допринети к осталим узроцима, да постанемо у опште пука сиротиња, место да смо газде и људи имућни? Одучавати свет од лењствовања у дане, кош несу свеци, саветовати га на рад и привреду, може сваки свештеник, кош жели, да му ге стадо имућниГе и богатиге. А како не би то желео, кад би се тиме и његови дохотци увеличали ? Не туже ли се многи свештеници, да им приходи у сиротињи пропадаГу ? Радити нам ваља сада више но икада; Гер треба да имамо непрестано на памети, да можемо од оног, што свошм трудом и зноГем зарадимо, употребити за наГсветиГу дужност према роду своме, за слободу и самосталност целокупног српства.