Пастир

240

кош душе нема. Бесавесни људи наћи ће стотинама начина, како ће нашепоштентем делу свом дати Форму законитости, како ће пренреденим извиГањсм пред судом сакрити бешчо вечност и бездушност свогу. Зато у држави н поетош Гедан ред људи, кошма 1е између осталог и то у дужиости, да чувагу народњу наравственост. То су свештеници. Свештеници биће чувари народње наравствености само тако, ако буду у свему нрави учитељи народњи. У храму божигем и у сваком скупу ваљало би да свет може чути од свога свештеника разложне поуке против свега, што ге противно правом хришћанском животу. Из његових уста требало би чешће да се чуГу речи, кошма би се могле заустављати жеље у понеким људма за умножавањем свога имања и неправедним начином. Увећање свога имања лажном исправом, кривом заклетвом, лажним сведочењем и другим неправедним начином вешт свештеник могао би пре искоренити из свога стада, него ли све претње закона свима казнама свошм. Свештеник ваља да се побрине, како би уселио у свакоме страх божиш, па би мање било људи, кош презиру и угушугу у себи глас савести. Хер би им излазило свагда на памет, да од Бога не могу сакрити свога бешчовечна дела онако, као пред земаљским судиГом; да казна, ко1а ће их постићи за таква дела, неће бити таква, коГа може имати и крага свога, него ће бити вечна; да ће плач сиротиње, од коге се искашшареним начином зграби имање, допрети к праведном Богу, кош отнмаче туђег имања неће без строге казне оставити. Наши очеви стекли су нам оволико самостална живота, колико га имамо. Они су свогом Гуначком борбом учинили, да у овом делу српства туђни не одузимље насилно Србину с муком стечено имање. Свештеницима треба да Ге брига> да се међу нама не налази људи, кош би заборавили на душу сво1у, па отимали од браће своГе разним изигравањем закона куће и баштине, кохе су овим од очева остале.