Пастир

256

измишљеном исправом, бесавесним и иемилосрдним интересом, — укратко кашшарлуком: онда ће се ти људи веома и нагло богатити, а други врло природно морагу сиромашити. Отуда може постати у таквом друштву поред великих газда и сиших богаташа страшан пролетаригат — пука сиротиња без нигде ничега. Такав пролетаригат баца у велику бригу Гевропске државе, да не падне у очаГање од глади, па га се већма боГе, него што се негда поплашише дахиГе у београдском граду, „кад устаде кука и мотика.“ Казали смо гедном приликом у овом листу, да треба да радимо и да се трудимо, како би увећали свогу имовину; гер добро матертално стање олакшало би нам извршење дужности и задатка нашега. Штогод ге сваки поГедини богатиш и имућниш, тим Ге и цела земља 1ача и снажнша. Но нема данас шпедне државе, у когог би сви грађани билм Геднаког стања: вредниш и паметниш уздизаће се матери гално свуда над лењима и немарнима. Али опет и нагвећи устаоци не могу за тако кратко време доћи до таквог имања^ какво ириграбе и нагомилагу људи, кош угуше у себи глас савести, па се довшу, како ће зле умишљаге своге иодвести под закону одредбу — под параграФ. Отуда Ге између осталог у нас сразмера имања — бар по селима — данас далеко друкчша, него што беше пре десет-двадесет година. Служитељи божиш а родољуби народњи ваља да пусте у храму божшем громки глас слова господњег противу овог зла у нашем друштвеном стању. Нека не сумњагу о успеху свога говора, кад зборе у име онога, нред ким се не могу сакрити ни наггашше мисли човекове, кад износе на видик вољу праведнога Бога, кош мрзи и проклиње неправду. Покрећући људе у своме стаду к поштено! привреди, а угушугући у свакоме жељу за обогаћењем неправедним зеленашлуком и кашшарлуком, очували би многима сопственоет, жну им очеви оетавише, н спречили би доста, да имање иародње не