Пастир

361

радом нелико дело спаеитељево. Ми смо дужни, браћо, с на1већом заузетошћу служити народу, васпитава1ући у њему достоше синове земљи и верне чланове цркви, кош су позвани да раде за срећу сво1е домовине и за извршење задатка њезина, па кад ово достигну, да буду насдедници горњег отачаства. Буду ли код нас такви сви народни свештеници — а биће ако Бог да — онда ће благослов божиш почивати у земљи српскоГ.

Православна црква на шнскнш острвиша. (Наставак и крај.) Одовуда се родише опште тужбе и незадовољства. Па зато паиа Лав X. желећи одржати, као што он говораше, гединство, задобивено с тешком муком (ишопсш, вдиНо 1аБоге диаебкавд), 18. МаГа 1521. године допусти: 1.) да Грци могу испуњавати своге обреде и обичаГе, свршавати литурђту и друге службе но свомг старинско! навици (бесипЛивд еогиш апБдиавд сопзуеСисНпевд), н да се грчке црквене старешине и у самим местима, што припадагу власти латинских прелата, слободно користуГу свогим правима Оез презања, да ће их иротив воље повући суду због испуњавања свошх обреда; 2.) да Грци могу слободно скупљати ноклоне за црквене потребе, како од Грка тако и од Латина без разлике; 3.) да латински Гепископ не председава при рукополагању грчких клирика, и обратно; 4.) да у ГепархиГама измешанима од Грка и Латина, што имагу само латинског прелата, оваг буде дужан одредити грчког викара при суђењу за грчке послове, а тако да поступа и у анелациГоним пословима; 5.) да се латинским свештеницима забрани свршавати литурђиГу или друге службе у грчким црквама, а тако ис/го мешати се или тражити део (осем ако буду нозвани) у погребима, венчањима, крштењима и другим еве-