Пастир

396

васпитање деце, кога се спремату за чин свештенички, одва1а се од општег васпитања Гош од првог дана детињег поласка у школу. Они имаГу засебно основну учионицу, кога се зове вурса а ученици у тог школи вурсаци. И учење у ово1 школи траге шест година. Затим долази семинарма такође од шест година учења, и после академта — више духовно образовање — од четири године. У свима овим заведењима управитељ или ректор мора бити редовно калуђер или, ако овог нема, прота, или нашосле свештеник. Заведења су ова затворена т. Г. младић, кош у њих ступа, мора у том заведењу и живети, ту имати храну, одело и све, што Ге ученику од потребе. А све ово да1е му се из ошите икономиге, кошм управља ректор тога заведења или савет. Изаћи из овог заведења у варош или просто отићи до кога познаника ниге слободно без одобрења стармега. Таквим начином деца, коГа су намерна, да се спреме за чин свсштенички, одваГалу се Гош од самог почетка од општег образовања светског и ступагу у ове вурсе. Или боље рећи: родитељи, кош напред шш одређугу деци, шта она мораГу бити, не знагући Гош њихова дара ни природне наклоности, доводе их у ову школу и предагу управитељу њеном с тим, да од њих начини свегатеника. А из овог бива а.) то, да се деца често против своге наклоности, против природе одређугу на посао, за кош она ни мало немаГу жеље; б.) да се деца веома рано одвахаау од народа и народњих обичага, на по изласку из школе после 12—14 година свога васпитавања враћа1у се у народ као у туђ и непознат свет; в.) да се искључиво предагу духовним наукама а остагу са слабим и врло ограниченим знањем световних наука, без кошх доцнше у додиру с народом и његовим нотребама осећагу страшну празнину; г.) да деца проведу све године свог детињства и целог школског образовања под строгим затвором и надзором духовнога кључа, па немагући никаквог додира са друштвима и животом друштвеним. излазе после у народ с 1едним сухим сколастичким знањем немагући ни су-