Пастир

400

и говори громовним гласом, да чуГу сви његову вишњу реч о помазаницима његовим: ненрикасаптесп помазанншма моимв, вели он. Помазаници божиш, то еу избраници, владатељи , коге Бог подиже, овлашћуге ипосвећуге, да владагу и управљауу народом по вољи и заповеди његовок НиГе ништа необично, што ге ова заповед божиГа гласом неба, као громом обГављивана незнабожачким народима, кош су били глуви за кротку божигу реч. Али бл. хр. ко бн могао мислити, да ће требати и христиГанским народима ову истину гласом грома и ужасних страхота обгављивати и казивати? 0, како често и христтани раде, као год што су радили неверници; гер и они заборављаГу и газе заповед божиГу о неприкосновености владатеља — престоли и њихових врховних поглавара крвљу су обливени и оквашени ! И оваГ кужни дух нечестиГа и безбожига, гле, погави се и УнашоГ домовини и престо Ге српског владатеља окрвављен и обесвећен, поглавар српскога народа , божиГи помазаник, књаз Михаило, крвнички погину, а тиме се ето престугш божиГа заповед. ко1а Ге с претњом изречена: неприкасаптесн помазаннимЂ моиШ! 0, како Ге мудра и спасоносна ова заиовед божиГа о неприкосновености врховног државног поглавара земље и народа! И кад не би божше слово ову заповед изрекло и обгавило народима, сами народи ради своГе користи, ради опстанка друштва и реда у њему , требало би да узаконе и обдржаваГу неприкосновеност свога владатеља. Тер помислите, ко ће моћи ревновати о срећи и напретку државе, кад сам мора Геднако да преза, да зазире и сумња о свогог личног сигурности? Искуство и догађаи, кош се сада збише и коге смо очима свошма гледали, потврђуГу наиаче потребу непрнкосновености поглавара народног. Тер где се год ова погази, ту се производи општа забуна, по1аве се стрепње и страхоте,