Пастир

448

ко Ге те земље велим прошао, та 1 1 е у њима наишао на небро1ене сиоменике српске нобожности. Наишао Ге на мноштво храмова, на толико и толико развалина тих храмова, коге Ге српска побожност Богу у славу иодизала. Наишао Ге на српске манастире! Врле су то задужбине наших великих мужева, големи су то докази српске побожности. А ти Србине брате, што ти не паде у део, да сопственим очима видиш бар и 1 едан део ост така негдашње славе наше; погледаг на китњасти Срем наш, погледаг на ту поносну Фрушку, како ге дивно окићена манастирима; погледау па се увери и о доцникн побожности твогих прадедова! Хер кад ти крвничка нога потре негдашње огњиште твоге, кад зулум тур ски до голе душе осиромаши наш Гадни народ, и онда ге он, у наеуђоГ сиротињи свого! сећао се Бога и онда ге он од те сиротиње своге знао приштедити, да принесе на жртвеник божиш да му ти свети споменици не пропадну. Народ у коме 1е побожност тако у корењена, осећа иреимућство божиГе над собом у толиког мери. да му 1е често страх самом се обратити к Богу, него воли тражити вредшнег посредника, у лицу ко1ег праведника или угодника божигег, да би оваг своге молбе са његовима придружио, и код Бога их поткрепио. Отуда дође, да су разне породице или разна тела себи овог или оног угодника за покровитеља избрала, и то ге оно што ми назвасмо крсним именом. У славу ових покровитеља, светкуГу погедине оне дане, коГе Ге св. црква ко1ем угоднику одредила; а данас нам Ге таГ дан браћо! у кош се особито сећамо покровитеља овдаш њих баштована, св. ТриФуна. 1ош ћу само да напоменем, како су наши стари своге крсно име славили. Хедна страна старог слављења одржала се и данас, ако и не онако иотпуно. И данас се у таке дане иде у цркву, и данас се небро1ене свеће пале угоднику, —али ми се чини, да ге онда више побожности било него што се данас даГе видити. Онда су се свеће палиле драговољно, да се тим увелича слава