Пастир

494

ШТДМПДРИ1Д НИКОЛЕ СТЕФДНОВИКА У БЕОГРДДУ.

бесумње зна1у, колико њиховом детету треба да употреби времена на таГ пут. А ако дете почне да одлази раниге и долази доцнихе, него што би требало по њихову рачуну онда одмах треба потражити од детета узрока о томе, и обратити пажњу на његов одлазак и долазак. Пуштати га, да само иде у шетњу, куд хоће и кад хоће, и то нше добро ; а ниге ни од бог-зна каквс потребе. Како напредуГу она деца, ко1а у [европи живе у пансшонима, па се пушта1у на шетњу Геданпут или нахвише дваиут у недељи дана. За наше ђаке довољно ге шетње и то, што иду двапут на дан у школу и двапут се враћа1у кући. Ми често чуГемо, где ђак, кад га домаћи запитаГу: куда ћеш? —одговара: „хоћу часком до мог друга Н. Н. да израдимо задатак и да га запитам, шта Ге за лекси1у.“ Ови узроци не важе скоро ништа, и ие треба их примати за готов новац. Ако Ге истина да ученик незна, шта 1е за лекцту то га треба покарати , што ниГе пазио на то, кад Ге био у школи; Гер таква заборавпост никад не може бити што друго до немарљивост ученикова. Задатак он треба да изради сам, а не да иде код друга, па да препише. Ово Ге и срамота а и од мале користи за дете. Боље ге да оно добте овда-онда гединицу, па да то родитељи чуГу и побрину се о њему нобоље, него ли да се крадући , из туђих задатака провлаче само из школе у школу, па нашоеле остане незналица. (Наставиће се.)

Г Л А С Н И К.

СтаноГе Милишевић богослов из Рготине окр. Црноречк., рукоположен 1 е за ђакона 20. пр. м. а за евештеника 21-вог, и постављен за капелана пароху Рготеком. Иавле Васић учитељ табановачки, рукоположен Ге за ђакона 28. а за свештеника 29. пр м. и опредељен за капелана лииолишком пароху у Мачви. Монах Арсенте из Рашноваца, руконоложен Ге 29. пр. месеца за ђакона.