Пастир

508

А какве су то невоље, гато гоне ученика — гимназиста да против сво1е праве жеље и наклоности оставља световне иауке и долази у богословиГу? Њих има повише, но главне су две: 1., матершална оскудица 2., слаб успех у световним наукама. Сиромашан ученик дошао 1 е на прилику у београдску гимназту. Рад Ге од свег срца да се учи, али нема одкуд да се храни и одева, — тамо, вамо, еле намери се на каквог доброг домаћина, кош га нешто из човечности, нешто по ради домаће своге потребе ирима у кућу и обећа се, да га снабдева с преким потребама за живот, иштући од њега само да га послужи, кад ге беснослен у кући. Изнашре се то обично вели: „терета нећеш имати ни каквог ,• да донесеш мало водице и почистиш собицу — и то 1е све.“ А доцниГе видимо многе ђаке да су прави измећари. Но како Ге да Ге, тек наш нов гимназиста на први мах врло Ге задовољан таквим човекољубивим предлогом. Он остаге код доброга домаћина и слуша га , што му год заповеди, наирежући се да не изостане ни у школским свошм пословима, ни у кућевном раду. Али ево прође Гедна година, друга, трећа... Школски се предмети умножили, дужност ђачка постала Ге тежа, а овамо опет кућевна служба додигала, Он подрастао. Памтење већ почело слабити. Њему треба више времена а више и труда да издржи школске терете. А овамо богме већ и саме године као да му шапућу: „та време Ге болан, да се Гедном оканеш те куше и порцига, ношења воде и т. под. и да изађеш на божиш свет, као друга срећнига браћа обучен, очешљан, чист.“ Но како ће се и на кош начин, опростити тог кулука ? Требало би оставити службу, а оставити службу, било би све Гедно као и оставити школу. А оставити опет школу, то би било толико, колико и да се опрости са свима свошм надама, са цељи свога живота. У оваквом сукобу спољних околности са свошм душевним тежњама, чу1е он да се у богоеловиш без разлике даге свима