Пастир

517

Сви небески служитељи спровођаху на небеса пресвету душу богомагчину. Аностоли са милином пратише ге очима и дуго стаГаху у чуду чисто ван себе. А кад се пренуше од чуда видоше, да се лице ЕБено сша кано сунце а пречисто тело замириса чудноватим мирисом. Сви аиостоли и верни претрчаше к постељи на когог лежаше пречисто тело, целиваше га са наГвећом иобожношћу, и дивише се новим чудесима: неки што су осетили наГживљу духовну радост, неки опет због исцелења телесних болова и рана, а сви — због чудесне благодати коГа се обично изливаше на све. А кад наста време сахрањивању свети апостоли неваГући понесу тело Благодатне у ГетсиманиГу. Св. Хован носио Ге пред сироводом у руци пресГашу рагску гранчицу, што 1е беше дао Арханђео Гаврило богоматери, а остали светитељи и народ пратише свето тело са свећама, кадионицама и певањем. СГаГан облак окружаваше свето тело и спровод, и тихо се повиГаше у ваздуху до гробнице. Кад спровод дође до у ГетсиманиГу, онда апостоли с молитвама и певањем положе свето тело у гроб и покриГу каменом. За превелику љубав к божишГ матери не хтедоше да оставе гроб, него се ту на гробу Њеном молише Богу. У трећи дан дође и апостол Тома. Само он Гедан ни1е био срећан да види очима дивну смрт свете Богородице, те због тога Ге Гако жалио и плакао, што се и он нше удостоиш да види дивно Њено „успениГе.“ Апостоли да би га утГешили накасте да му гробницу отворе. Али кад отворише Гако се зачудише; гробница беше празна само „ногребне пелене“ у њог нађоше. Врло снуђено и изненађено постогаше мало над празним гробом, на онда помолише се Богу, да би им обгавио шта се догодило са пречистим телом и покривши гробницу оду кући. И гле, таГ исти дан у вече кад су апостоли подкрепив се мало Гелом, славили велико име Пресвете Трошце, наГеданнут Гави им се мати божиГа у ваздуху окружена анђе-