Пастир

572

нагиба се напред, а руке упире уколена, потом исправља се, меће руке на уши, скршћава руке на прси, напослетку исправља се на колена и прави два поклона у земљу. Израз: „ Алла-гу акбар “ и други подобни чуГу се при сваком покретању тела, при свима коленоиреклоњањима и поклонима, коГе за цео дан обично чини седамна1ест и то у оваком реду: 2. 4. 4, 4. 3. Ираве пак молитве по нашим по1мима нема никакве, него само Гедна усклицавања, или поброгавања божишх своштава. При свршетку овога обреда Мухамеданац пада ничке и у том иоложагу чита из корана неколико стихова, или говори што му драго, по осећану свога срца, но и у том случагу врло често повторава; „нема Бога осем Бога, и Мухамеда његовог пророка.“ Окончав молитву, устаГе, клања се на обе стране и говори: „добро Гутро !“ Ова1 поздрав односи се к анђелима и духовима, кош по мњењу њиховом, свагда и свуда окружавагу члвека (2-и догмат — о анђелима и духовима). Петак Ге за Мухамеданца — то исто, што ге за нас нсдеља. Он иде у џамту да ое помоли Богу. Тамо ФакиГе говори мало поучење и изговори неколико изрека из корана, потом Имам излази на средину џамиГе а народ га опкољава; Имам моли се на глас, а народ, повторавагући све његове покрете, од времена на време усклицава: „Алла-гу акбар, Алла-гу керим“ и т. д. — Често у џамиш свршава се особита церемонига позната под именом — Сикр (оии1ање). Около ФакиГа, или дервиша (монаха), скупља1у се иравоверни. Он чита на глас молитве, а они непрестано махаГу главом, пада1у на колена, устагу; и при овом готово без одмора вичу: „Алла-гу акбар.“ Напослетку махање главом, падања, ускакивања и вике долазе до тога беснила, да пена тече из уста, у очи наседа крв, тело обузимљ грчеви, и цео скуп, дошав у религишзно опиГање, пружа се на под, и представља страшну и одвраћаГућу слику. Аруги овред, кош иронисуГе коран гест — тридесето-