Пастир

582

место и подигне у виспну скдтое дреко, те да би га тако могли видети макар и из даљине: ПатриГар послуша молбу народа и загедно с царидом Хеленом подигне крст у висину, да би сваки веру1ући могао да га види. И од овом случаГа „подигнути“ у словенском „воздигнути“ и назват Ге дан данашњи „коздкижеи’п честнлго и жиксткордфлго кргстл Господнд.“ Народ, обузети чуством свештеним, паде при овом отењивању крста на земљу и у радосном усхићењу захори се трипут: „Господи помилг(и“! Ево како Ге се пронашао и изнео на видик часни крст Спаситељев. И од тога доба света црква иаша светку1е сваке годнне 14. Септембра ово свеиародно окр^тенУе и коздкижени жикоткордфлго кргстд Господна. И уколико 1е с поштовањем крста Христова с1едињена успомена страдања Христових: то 1 е мш од старине остало да се на празник „коздеижснУа“ или на Крстов-дан свагда пости. Царица Хелена подиже у Херусалиму на месту страдања погревења и васкрсења Спаситељева знатни храм „коскргсен|'а Господна“ и много других храмова на разним св. местима и обдари их са свима утварима ко1е су потребне за служење. А животворећи крст Христов положи у сребрни крстовидни ковчег и предаде га патршару Макаршу, да га чува у цркви Воскресениш , нека му се хришћани поклањаГу и љубе на свагда, Враћа1ући се у Цариград она узе са собом гедну честицу животворећег крста Господња, трнов венац Христов и оне клинчиће, кошма ге к крсту Спаситељ прикован био. Све ове драгоцене остатке царица Хелена донесе на дар сину своме благочестивом императору Константину. Честицу жнвотворећег крста Христова Константин мету у златни ковчежић, кога ге чувао у свогим царским палатама. Он заведе у обичаг да се читају св крста молитве како у његовом дворцу, тако н по цело! вогски и с апоетолском ревношћу продужи труд око распрострањења