Пастир

601

своме завичаГу и там у слободи предати се свима уживањима наравствене своГе природе. И ево изашао Ге он већ из школе; он 1 е међу свошм рођацима, иознаницима, код своГе куће. Боже драги, шта ти га овде незанима?! Мила му Ге фрула, миле су му гусле, иесме, игре, заветине, свадбе, — Гедном речи све он©, што хе у народу и из народа. Он иочиње одма да се наслађава: почиње и да игра, и да пева, и да иде на све забаве и весеља.. Почиње... но тек што Ге све ово отпочео пред њим наГеданпут искрене парохша. Кроз мозак као стрела пролети интерес .. потреба стомаха. . прво место у врх софре . . поштовање. .. Али да дође до овог, ваља се одрећи од свега тога, што 1е тек почело да задовољава његову младићску природу, одрећи се од свега онога, што 1е у продужењу целог његовог школског васпитања еастављало главни предмет његових жеља, његових тежања. . . Но интерес одржава победу : срдачне жеље и чуствена оеећана угушени су ; он Ге већ свештеннк или Геромонах. Природа се може лако искварити, али се неда лако победити. Нити можеш натерати старца да скаче и ћипара ваздан као дете, нити опет приморати дете да тихо и непомично седи ваздан на гедноме месту. Код првог 1е недостатак у сили, а код другог — и сувишак. Отсуство снаге хоће покога, а сувишак — хоће покрета, движења, идења. И наш млади нопа долази у противоборство са самим собом. А одовуд ничу две неизбежне крашости: или он нзнова да1е срцу на вољу и почиње да ужива све оно. што обични емртни уживагу, или се и против свошх 1 аких жеља и побуда приморава да издржава онаг тон, онаГ положац у кош 1е већ ступио; тек у сваком случагу он хтео или не хтео мора охладнети према свого! дужности, мора непршатељоки гледати на свог чин и на своГе свештено занимање, почем излази тако, да му Ге оно криво многим његовим незадовоље ним жељама, да му Геоноузрок те стеге, тога новог ограничења.