Пастир

604

Посде таквих предходних об1ашњења, предазимо, да ис питамо историгу превода ПХХ. и пре свега наводимо: какав 1е почетак тог превода, за тим показуГемо, како се он сачувао доданас, у каквом рукопису и издању. Почетак превода \<ХХ. Сав стари свет са АристеГем загедно тврди, да су 1еврегску библгну преводили Јеруоалимски Худеги, коге 1е Гудегски првосвештеник у т Александригу послао. То 1 е захтевало само дело. ПреводГеодређензаалександршску библиотеку и за потребу александригских Худега; за то дело нужно ге изабрати поуздане преводиоце, а такви су могли бити тада Гедини паластински Худеш; само су они знали онда геврегски гезик, осем грчког. Хегипатски Грци ни су знали ГевреГског Гезика, кош се и у Палестини нше говорио. Исто су тако Худеш, кош су дуго живели у Алесандриш, заборавили свог матерњи гезик. Врог преводилаца по 1едногласном доказу сгарине, било Ге 72. Таквог броГа сећали су се Худеш у Гедном случагу при пророку МошеГу (Х1сход. 24.1.), и по том ге ГудеГски првосвештеник ради превода могао назначити наиме толики бро/ преводилаца, т. I. 72.-ца ХХишта противног негаа и у том, што су та 72 били избрани из 12 колена. Ма да свешгена историга говори, да су десет колеиа много пре тога, одведена била у ропство од Салманасара (4. књ. цар. 176.) опет иста исторша сведочи, да су у Палестини, осем колена Худина и ВениГаминова живели питомци из свшу колена. Отуд су сам Спаситељ и апостол Павле спомињали пред Худешма „овднлдесАте кодћнл“ (Лук. 22. 30. ДГеган. 26. 7.); отуд Ге посланица Хаковљева писана „ овћмднлдесАте колћномд 14 (Хак. 1. 1.) Изабрани преводиоци, позвани из Херусалима, превели су на грчки гезик ХевреГске књиге, т. X. све књиге старог завета, и то с Геврешког Гезика. а не ма каквог превода.