Пастир

721

У вроме гоњења. нараветвеност Хришћана доста лепо поче да цвета: е Гедне стране тешки услови живота. посто Гано очекивање смрти од насиља, опште изгледање скончања целог света ; а с друге стране оштро око непрмгатеља хришћанских — ХудеГа и незнабожаца, коги тражише сваки могући случац само да окриве Хришћане ма у каквим нрестунљењима, и у сљеству овог, строгост пастира , кош изгоњаху из цркве сваког Гавног грешнчка, — све ово у скуна доприносаше да људи буду на оирези у свом поведењу, да се одцепљуГу од света и његових задовољства, да се решавагу на велике жртве и самонрегорења; и таквим начином очишћаваху и узвишаваху наравствено осећање до високих врлина и безпрекорне савести. И због ове обилате нарави код Хришћана, ми невндимо за прва три века Хришћанства особито, развиће теорше хришћанске наравствености. Сабори и оци цркве тога периода уређуГу већом чести сиољне поведење Хришћана а нарочито одношаг њихов према незнабошцима и ностогећим обичашма света. Но и овим самим уређењима већ Ге много била скучена слобода савести. Тако на прилику Хришћанима беше забрањено учествоватн у многим народњим свелковинама, ићи у театре и циркове, занимати се вештинама, коГе имађаху ма какву везу с незнабоштвом, ступати добровољно у вогену сдужбу, па и заузимати места судска и државна, с тога, да се не би дошло до тога, где се мора потнисати смртна пресуда : забрањено беше учити се у незнабошким школама, читати незнабошке нисце, водити трговину почем ова неможе да буде без преваре и води људе к раскошлуку. Но наггоре беше за погедине жене, коге беху удате за човека туђе вере — за незнабошца. Саборна правила недопуштаху да оне оставе сво1е мужеве, ако ови не би и сами на то пристали. Међутим какво мора бити стање такве жене у рукама мужа — тиранина, кош можс сваког сахата заднркивати њену савест н смеГати се над њеним нра-