Пастир

728

И зар ова тешка прошлост, кад се успореди са садањим стањем и Србте и народа њеног, неће покренути у души свакога из нас топлу благодарност отцу небескоме, што Ге избавио СрбиГу тешкога страдања и робовања, даровавши гог слободу? Страшна пропаст, превелике патње и ужасна неправда, ко 1 у очима гледаху наши стари, покрену Самсонову одважност наши предака, позва гунаке српске на неГеднаку борбу с неприГатељском силом. И књаз Милош не убоГа се повести сво 1 народ против ове силе; Гер су се сви решили да пролту сво1у крв за ослобођење своге домовине. ИмаГући 1аку веру у небеску заштиту Милош се крепко мољаше свевишњем цару неба и земље, да он као свемоћан, праведан и многомилостив помогне и одбрани сиромашан и измучен зулумом и тешким патњама народ српски. А после оваке пламене молитве, свагда се оснажавао дух његов и његови Гуначки другова, говорећи: „душманин Ге наш Гак и много снажниш од нас; али знагмо да Бог нше у неправди него у правди, а где 1 е Бог, тамо Ге и победа.“ И оваком одважношћу, оваким себепрегоревањем наши отаца, а благословом небеским, гордељивост непршатељска би п 0 нижена, несрећно стање Срби^е поправљено, гер се она ослободи ропства и доби сво^у грађанску слободу. И Србта ге проживела у слободи тек 50 година, па гле, како се изменила њена Физична и нараствена моћ, како се она украсила и обукла као невеста у лепо одело грађански врлина и у сгашу лепоту свете вере православне. Принесимо данас, бл. хр. Богу своГа благодарна осећања, што хе благословио Србту, што хе избавио народ њен од пређашње тешке судбе, у когог страдаше он 1ош од несрећнога Косова. И свошм богоугодним владањем, свохом разборитошћу, своим постоганством, негухмо у своме срцу љубав к домовини и љубав к Престолу на коме 1е Милан Обре-