Пастир

788

ми ћемо навести оно, што хе о томе обнародовао врховш савет цркве протестанске у Берлину: „У 1едно1 посланици од 13 овог месеца, глава римске цркве, оправио хе алокуцхпу свима иротестантима, па дакле и члановима наше еванђеоске цркве. „Кад ово писмо, поред неправедних окрнвљавања. исказа у гдекошм његовим речма, поштовање и благоволење спроћу протестаната, ми се томе веома радовасмо и ми би у томе радо гледали Гамство, да ће будуће свезе између обеху вероиеповеети , бити све више и више прихатељске и мирољубиве, и клонити се на добро државе и живота грађанског, а на корист наиредовања и победе истине хришћанске. Сваки Хришћанин истинито еванђеоски, признахе да му хе дужност, да искрено љуби Хришћане других вероисповести , и сажаљева поцепаност религшозну , а нарочито међу члановима хедне исте отачбине. Али, како у реченом писму глава друге цркве, позива у исто време чланове наше цркве, и то са тоном и влашћу врховног пастора, да оставе њихову драгоцену веру, ко1а хе основана на истинитом слову божихом, ко!а Ге запечаћена крвљу свошх исповедника, и да се одреку истине и слободе хришћанске, коха 1е задобивена срећном црквеном реФормацихом, ма да данас неводимо Гасно намере прххмирења на земљишту еванђеоске истине, ми енергички одбихамо подобан корак као недозвољен у нашим црквеним иословима, и ми смо уверени , да ћемо у томе бити сагласни са свима еванђелистима. „И ако нихе од потребе, да опомињемо чланове наше цркве, да неслушаху овах глас, опет нама хе дужност, да спроћу ових висогсоумша, опоменемо наше хединоверце у толико више, што они, кош су окружени римокатолицима, постављени су у гдекоха искушења, згодна да их одврате од еванђеоске вероисповести, и да схединимо срества да им издествухемо благослов, проповедањем истинитог слова божихег, уредним вршењем светих тајана, школом и служ-