Пастир

упочетку ове године видесмо, да опет због новчане освудице нисмо у стању склопити нову дружину, коГа би ов;н дист као што треба попуњавала и на време нздавала . природно Ге да смо морали изаћи с онаквом обгавом у „Хединству. “ По врх свега овог, и она1 трећи узрок, кога упочетку овог говора наспоменусмо , потпомогао Ге да с онаквом обгавом нзађемо. Хер са свих страна добгнали смо у том одно шагу овакве одзиве: „Пастирнеуреднододази!Некаддође15-тн а носде 13-ти бро1!“ „Два броГа никако ми ни дошла нису!“ „Код нас капетан не пушта ни Гедне новине па ни „Пастира“ пре, док сам непрочита; а кад се он треФИ у селима , ми чекамо понеколико дана листове!" „Држао би и убудуће ,,Паетира“ али немогу због кеуредног добивања“ и т. д. и т. под. А кад нам у завршењу свега овог 1едан скорашан прота, кош има и сина вршећа дужноот намесникову, оправи Гош овакво писмо: „Обзнанио сам свима црквама мог нодручига, да ио савету конзисторше узму „Пастира,“ али ми се до сад нико неодазва. А чугем приватно од свештеника, да тутори говоре: „ми неможемо тал лист држати знто, што ниемо набавили за цркве ни друге прече утвари , а то лн новине да држимо*) — онда прегосмо на Гедну страну и обгависмо, да Пастир неће више излазити. Но да л’ су се бар сад ови узроци одклонили, кад „Цастир“ започиње излазити ? Да рекнемо — Гесу. Јер 1. Имамо преко 260. преднлатника, а по многим обећањима ногединих добрих протогерега, намесника и свештеника, надамо се да ћемо до скоро имати и више. 2. Пристала су добровољно да раде с нама редовно Гош два члана: Никодим Петровић проФесор богословгне, и Живоин Јовичића проФесор гимназиге, и већ емо и радове у овом послу иоделили.

*) Ово говори он;н прота, ко1и има у свом кругу цркава имагуЈшх преко милиун гроша у свогпм касама.