Пастир

60

венима пође брже. Што су се до еада Словени опирали хришћанскоГ вери; то су само зато, што еу под влашћу нахближих, и — што увек бива — наГжешћих непрш'атеља шихових Немаца; — зато се светлост хришћанства — као доцни^е свет науке и цивилизаци1е — распростирала и то што се Словена тиче — Гедним оруотем иоравоћења. Но 1 едва се у сред Словена образова 1 едном мала словенска црква, почем се у то време хришћанство почело свуда живо ширити. Чешки кнез БоривоГ са супругом свошм Људмилом прими крштење од Методига и од тада се заведе у ЧешкоГ словенско богослужење. Свети муж ширио 1е свогу духовну иауку и даље у пољске земље. „Беше — говори његово жи тше — врло силан кнез што 1 е седио на Висли, ругагући се хрвшћанима и чииећи им накости.“ Методнге преко 1едног свог посланика каже му: „крсти се сине мог , лепоће ти бити. Не крстишли се драговољно у своме оташству, заиста ћеш се—хоћеш нећеш — крстити у туђох земљи у ропству.“ Тако се после и десило. Кад 1е год Светополк ратовао са невернима, увек су му помагале молитве методтеве. Али наскоро после иовратка методтева из ропства немачког у Моравшу, папа падне у херес „три1азическог“ учења, кохе нихе допушћало хришћанима свршавати богослужење друкчгпе већ или на грчком, или на латинском или на чивутском Гезику. Немци гледалући да Словени иримаху хришћанство без њихова учешћа, а тиме сасвим се отуђиваху њихова утицаха, наново оптуже Методша, да се он противи уотановама црквеним и неће да призна уобичахен на заиаду уметак у символ вере и ол сшш, ГХапа Тован УШ. нозове га у 879. годиии у Рим, нађе га да 1е сасвим невин и увери се његовим доказивањем да ге нужно богослужење на словенском 1езику. Као и папа Адршан тако н ова! изда му „Буллу“ у К 0101 каже да ненаходи ништа иротивнога право! вери и науци, што ће се служити литургша на