Пастир

69

у делима вере. кад Ге сам Госиод дао људима ту вољу? Он 1е еамо аоказао људма пут к опрдвдању, да неби кош погинуо због незнања. Хер казао Ге устма премудрог: приложи \'2 ти огнв и водг( и нд нежб \оцјши простреши р^кг( ткок. (Исг?с 2 син сирл\. 15; 16, 17, ‘) Та1 дух неповерења на спрам благих намера православних епискоиа руководно 1е расколнпке за сво време саборних препирања. Донатисти врло су били незанедовољни тиме што 1е главни судша у делу вере избран био светски чиновник. Они су, као што смо већ видели , укоравали за то православие, што се саборно! препирци даГе Форма грађанског суда. међу тим, кад она мора имати карактер чисто црквени или ти епископски. Они шта више нису веровали да Ге проГект саборне препирке састављен православним пастирима, написан епископима, а не трибуном меруслином. Кад су се већ свршнле саборне седнице и донатисти видили да су онровргнути и носрамњени, тада су они распространили лажан глас у народу, као баГаги, да Ге трибун изрекао свог суд над њима врло неправедан , што ге подмићен противном странком, — Хош као да Ге он састављао протокол саборне радње ноћу, без саучешћа епископа — шта више да 1е он забрањивао ра. колнишким епископима да бране на сабору своГу проведну ствар пред православнима. ) Такве мисли, ширећи се у народу, кош слабо може да разликуГе истину од лажи, природно су стаХале на путу свима благим и разумним мерама православних епископа поради уништења раскола. Таквим начииом ми имамо иотпуно право да кажемо, да се узрок малог плода за православну цркву од препирака саборних у Картагени, закључава не у равнодушту кистини православних пастира старе аФриканске цркве—у не достатку 1 ) А-у^из*, сопХг 1Шег. Ре 1 : 1 е Иђ. 2. сар. 80, 84. Орег Ау§из1; 1. 9. ра^, 313 — 317 2 ) Ау^изХ. Нс| НогХ, со1аХ. Орег Ау^изћ 1; 9. раН 676.