Пастир

83

деље свшу свети до ваздвижења, двн чтења. Осии тога, као што иримећава преиодобни Нектарше, положено 1е било да се читаГу канони студитских отаца. На атонскоГ гори, као што се види из Гедног кратког устава, написаног преподоб. Атанастем атонским за сво 1 манастир (то 1е било у X. в,) види се, да ге овде био у употреблењу студитски устав (у атанасшевом уставу, ниГе такође положено ни свеноћног бдења, нити великог славословта,) а томе се нетреба чудити, ако узмемо у обзир то, да се Атон налази близу Цариграда, а зна се, да 1е Атон био у зависности од Цариграда, и шта више, називао се „патригаршком ставронигтом.“ Прегледав таким начином, па ма и у кратко стање црквеног устава код источне цркве до XI. в., ми можемо лакше одговорити на ова питања: чим 1е се руководила црква код Словена т. ћ Бугара, Срба и Руса, тог времена одкако су се просветили светом христовог учење, да ли Ге био у њ старог — превода осталих богослужбених књига? да ли Ге био какав устав црквени преведен на словенски Гезик, — и какав имено: геруеадимски или студитски ? Што се тиче првог пптања, на њ ниге могуће одговорити тачно — а на друго питање може се одговорити, то: да црквени богослужбени устав, ако Ге и суштаствовао у време процветања бугарске писмености у X. в (при цару Симеону), он 1е изгубљен; но вернте ће бити, да потпуног превода црквеног богослужебиог устава, до XI. в са свим нте било, а преведено Ге из устава само то, што Ге неопходо нужно било за руковоство па и то „неопходно,“ било Ге као неки додатак к богослужбеним књигама. Претпоставка ова потврђава се Гош и тим, што се од превода таквог устава (ако Ге ои био кад год преведем) не налази никаквог сииска, а то 1е знак, да он ни1е ни преведен био; Гер да га те било, то ма какав списак морао Ге бити сачуван, или у БугарскоГ или у Русиш, или на послетку на антонскоГ гори у Бугарском