Пастир

98

иконс. Но морамо признати, да има међу пама мпогих и то добрих хришћана, кога приљежно до.газе у цркву, усрдно се Богу моле, кљањагу се светим иконама и љубе их; ал што ге поглавито може бити неразуму смисао тог поштовања. Па зато мислимо да ће битн од користи за нас православне хришћане, ако данас као на дан воепоставлења светих икона прозборимо ко1у реч о поштовању икона у овом храму божтем, кога 1е тако богато украшен њима. По учењу свете вере наше и цркве православне, иконе нису ништа друго, до свештене слике, на когама се живо представљагу предмети иаше вере, љубави и надежде. Што иконе постоге у нашоГ цркви, оне има!у основа у само1 науци божанственот, а и у природи људскоћ У светом писму говори се, да те сам Бог заповедио Могсеау, да начини два лика златних Херувима, и да их иоставн на ћивоту Господњем, те да би народ клањаГући се ћнвоту, клањао се и Херувимима. кога су стаћии на њему. Даље свето предање црквено казуге нам, да 1е сам Снаеитељ наш изобразивши пречисти лик свог на платну, послао га болестном кнезу едеском Авгару, кога Ге пламено желио да види Ис) са Христа, и од кога Ге, иочем те видио пречисти лик Снаситељев добио изцелење. Црква иравославна Гошт од самих ирвих времена свога суштаствовања, уважавала 1е и иоштовала свете иконе. у крашаваГући њима храмове, ради нобожног осећања и наравственог у савршавања свогах верних, Но да видимо, да ли има основа за то ноштовање светих икоиа н у нашог природи ? Без сваке сумње има. И ненраво мисле они људи, кога говоре да иконе нису нужне, да оне неодговарагу природи људскоГ Гер тим иоштовањем ми као да се понижавамо до ндолопоклонства. Не треба заборављати то, да се човек еастои из душе и тела, да он живи у овом свету под условима простора и времена, па зоог тога да дух његов и неможе другчте радити и кретати се но само ередетвом снољних Форми. Из тог узрока