Пастир

135

1е се оно тако улмо и утврдило у срцама плотских, сљедователно, као што Муамед, кош никакво чудо учинио ниГе, неможе се држати за светца, исто тако немогу бити светци ни његови посљедници.“ Саслушавши Ђорђа, присуствугући ту Мусломани, из гласа завичу: „тера! тога напоље, он нас сасвим исме!а! л По заповести судте, везаног, обореног, изудараног и испљуваног мученика вргну утамницу и затворе. — У путу к тамницн, сустигне мученика Петар — свештеник, — и замоли ражљућене пратиоце, да му повере страдалца на Гемство, обећаваГући , да ће им га одма пратити, како им затребао буде; но душмани одговоре му: „сад ми непуштамо њега више из руку наших, а ти ако га волеш посаветуГ му, нека прими веру нашу, иначе ће погинути.“ ~ „Кад сте ви тако намислили“ рекне свештеник, „а ви ми дозволите, да уђем к њему у тамницу, да га по саветугем, шта треба да чини за своге спасење. л Добивши дозволење , свештеник Петар отиде к тамничном стражару; и замоли га да изведе Ђорђа уњегову собу (стражару), где би он могао с младићем насамо говорити. Стражар, за љубав негдашње дружбе са свештеником, одма испуни његову жељу, и доведе сужња у собствену свогу собу. „РадуГ се честна главо, Ђорђе! љубећи поздрави га добри пастир. Ти си подвигом свошм прославио Христа, подобно прво-мученику СтеФану; подобно СтеФану новом при иконоборству, и другим светима!! И тако дакле сине мо1, снажи се и крепи; кад си већ исповедио Христа, то теби оста!е и да пострадаш за њега, као што су учинили и други мученици, због чега их сва васиона прославља. „Кад тако мученике прослављамо ми за ко!е они нису страдали,- то онда каква ће њих част и слава очекивати, при другом доласку И. Христа, за кога су они страдали и пролили крв свогу. Цела ге истина што 1е Христос обећао: ксак2 ижс испокћстг ма прсд челок^ки, испок кмл