Пастир

128

иду и проповедагу гевангедиГе царства небеског и рекне им да не одлазе никуд из Терусалима дондеже овлекутсн сн сило/о свшие: Ја ћу вам послати оно што Ге мог отац овећао ; а ви седите у Јерусалиму док се неовучете у снагу већу невеску. Јован 1е крштавао водом, а вам предстот до кот дан крстити се Духом светим. И сами ученици Христови нису баш гасно схваћали значаг и силу доласка Исусова на земљу. Ово схваћање морало се раскривати у њима постепено, спомоћу Духа света. А за сад они и после васкрсења Исусова очекуГу од Спаситеља да он ослободи народ од туђе зависносги и да поврати Израилт ирвашњу славу и слободу. Па зато они питаГу Христа: „ Господт! да ли нећеш вар овог лета подићи царство израилево ? А Господ им одговара: нше ваше дело да знате времена и љета Гаже отецх положи во своеп власти. Но ви ћете задовити снагу кад сиђс на вас Дух свети и вићете ми сведоци у Јерусалиму и но целоГ Јудет /7 а до крат з емље. и Рекавши ово, он их благослови и узнесе на небо. Дуго и замного изгледаху за њим ученици, докле га напослетку густи облак ниге покрио и док два анђела не еиђоше на Геданпут с неба да им рекну: „ГалилеГци! што етоште овде н гледате на небо ? ОваГ Исус, кош од вас одлази доћи ће и опет таквим истим начшшм, као што га видите сад да одлази на небо.“ Тек онда се ученици поврате у Херусалиму радугући се радошћу необичном. Узрок гвихове радости, наравно, било Ге милостивно обећање Исусово, да ће пребивати с њима до века и да ће им ооравити Духа Утћшителн. Први глас о распрострањењу цркве Христове доноси нам Геванђелист Лука у књизи дјаипн апостолских, а затим и други апостоли у свошм посланиГама. Ми ћемо се придржавати ових књига кад станемо говорити о времену апостолском. А то Ге за нас драгоцени дар што имамо богодуховено писмо, ко1е неподлежи ни нлшањо! сумњи у свогог