Пастир

155

немарена била, и већином себи само1 остављанм. Према оваком стању отачанствене дркве и њеног свештенства, ниГе се чудити што Ге наш народ иначе разборит и побожан, врло мало има по1ма о правом основу сво^е вере већ Ге шта више и само чуство побожности на млогим местима успавано. Са чега се и да^е мислити у каквом Ге стању и само благочастше и морална висина веругућих на чему сва и Физичка и морална снага свакога народа лежи. Кад успоредимо ово стање цркве отачанствене, са негдашњом ватреном љубављу и оданошћу наших старих отачанственика под игом турским бнвшим, садашње изоначавање и овлашно узимање еушности вере и њеиих установа, са негдашњом синовном љубављу и оданошћу свето! цркви; — то смо принуђени занитати се: зашто ге гедна отачанствена црква са своим клиром, поред толиког напредка и влагоденствша , тако скудна и скучена остала, да се може рећи са онаким средствима а док ге шш као мученица под игом угњетача била? Оволиком оназађењу отачанственог свештенетва као главног Фактора у делу пренорођаГа народњег, узрока има на млого страна, и ми се нећемо упуштати сувишно то доказугући, колико што ћемо гледати да што више узмогнемо изнети како сами иоложаг свештенства, тако и удесни начин за створити бољи положаГ свештенству, како би носле могли с правом тражити, да нам свештеници не само сдовом, но и делима буду прави учитељи и пастири. Овако пак стање и положа1 ко1е свештенство у друшству до сад заузима доноси штетне пошљедице колико за друшство толико и за саму државу, поглавито у извршењу њених моралних начела. Ко познаГе све оне догађа1е из тужне наше прошлости ; коге на губитак Физичке и моралне снаге народње произведоше неки запогени духом самовластша , а заграбивши власт у своге шаке, кош не оставише на миру ни мучеће се ратаре,ни брижне трговце и занатлте, па ни саме скромне