Пастир, 31. 03. 1869., стр. 23

159

тога, што 1е дарођан закон на гори Синагу, избран беше од Господа да тада излше на ученике своге вишу силу ради распространеша његовог закона. Веругући молили су се Геднодушно у горници на гори Сиону, кад нагеданпут у трећи *) час дана, а то Ге ио нашем рачунању, у девет часова изгутра , чу1е се шум као од силног ветра, и Дух свети, у виду пламених 1езика. спусти се на свакога од њих. И сви, испуњени Духом светим, добили су изненада велику мудрост да говоре разним Гезицима. На тах шум стенла се множина народа. и сви су се чудили, слушахући, да ученици говоре са сваким на његовом сопственом Гезику. „Шта то значи? питали су они хедан другог. Зна се, да су ови људи сви Галилехци; но како они говоре разним Гезицима? Овде видимо и Партхане, и Мидхане, Еламите, *) житеље Месопотамихе, Худехе из Кападокихе становнике Понта и Азихе, Фригихе и ПамФилиГе, Египта и Љвхиских страна, из Пима ХудеГе, и обраћене незнабошце, Крићане и Аравићане, и сви чухемо ди они на нашим хезицима ироповедаху велика дела божиха; па шта то значи ?“ Но док се неки овако дивише — Други, неразумеваГући речи апостола, кохе су ови туђоземцима говорили, смехали су се и говорили: „мора бити да су они пи1ани.“ Апостоли сад устану и Петар гласно сакупљеном народу почне говорити : „Худе 1 ци и сви житељи Херусалима! чухте и памтите мохе речи: несу они пихани, као што ви мислите, хер Ге сад тек трећи час од дана,- но то хе оно што хе предсказао пророк Хоил^ „и вгЈдетх по сихл, и излпо ш лхоего нд ксАкг> плотк, и прорек^тг синоке клши, и Дфгри клши, и стлрцу клши сшнУа узрАта и КНОШИ КЛШИ КИД^ША уКИДАТЛ. Иво нл рлЕУ МОА, И НЛ рлвинм ;М0А КО ДНИ ОНМ ИЗЛПО Ш ДЛ»0егш: И дллх 2 чг(десл нл нокеси, и ил земли, крокх и огнк, *) Худеи су рачунали часове од излазка сунца. Трећи час молитве, и до тог времена нису 1ели, ") Кош жнве у 11ерси1и.