Пастир

140

ако се ми с вером и почитаЊем клан>аМО распетоме НИ крсту Господу Исусу, и ако ми крст изображавамо на себи правилно. А ми се правилно крстимо онда, када сложимо три нрста први у 1едно, а она друга два сави1емо, па мећемо руку — наГпре на чело, за тим на груди, после на десно и на лево раме. Три прста вако састављена у Гедно, исказују нашу веру у ту истину, да 1е Бог 1едаи у Свето1 Трошци: Отац, Син и св. Дух, — а два друга савигена прста, исказуГу нашу веру у то, да 1е син Божиш — Господ Исус Христос Богочовек, — да 1 е у Њему природа Божанска и човечша. 1единство триличног Бога, и богочовештво сина Божигег, — нашега Спаситеља — то су две нагглавнше истине, то ге основ наше православне хришћанске цркве, то Ге слика целе вере наше у скраћеном изгледу. И кад хришћанин — крстећи се — меће руку на чело на груди. — поеле с’ деснога на лево раме, — он представља на себи крст, чиме исказује веру, да 1 е син Божиш Исус Хрнстос избавио нас свошм тешким мукама на крсту од вечне смрти и суда. И тако, када се ми крстимо и мећемо три сложена прста на чело, ми на молитви из1ављугемо да посвећу1емо Богу све своГе мисли; када мећемо крст на груди, ми приносимо Богу на жртву сво!е срце, сва осећања, и све жеље наше; а када мећемо крст на рамепа, ми из!ављу!емо, да смо готови да Богу служимо свима свошм силама, 1ер се у раменима усређуге снага руку наших, ко!е по на1вшне израђугу послове наше. А све 1е то опет скраћена престава целе радње хришћанске. Крст дакле, подсећава1ући нас на то, шта ге Бог учинио за нас, нобуђуГе и обвезу1е и нас, да се и ми трудимо да извршугемо Његову вољу. И ова! знак крста, кад се с пажњом и поштовањем ставља има чудно и спасоносно значење. Г1а за то, бл. хришћани., стављатге на себе знак крста — правилно — хришћански и за време молитве у цркви и изван, црквс и нри сваком иослу. „Не стиди ее хришћанине крста