Пастир

162

елабииц да Ге живлење наше праведничко, и да 1е Вог, кош љуби праведнике — с нама? И ако ово не осећамо, или осећамо, врло слабо, — онда, зашто Ге то? НиГе ли за то, што по изразу блаженога Августина: „Бог и ако 1е нас саздао без нас; али неће да спаее нас без нас.“ Ми смо дужни да задобиГамо благодет Хрнстову, да се трудимо, како би помоћу благодети могли очистити се од грехова исправити и улепшати сво! хришћански живот, усвошти себи заслуге Христове. Но да не би наш труд остао без ползе за нашу нравствену поправку, како треба да се трудимо ? У сваког радњи, боље се напредуге, ако се ради — заГеднички — удружно, па Гедан другог помаже саветом, побудом, и ободравањем. Тако исто треба радити и у делу наравствене сво1е поправке и спасениГа. То нам заповеда и св. писмо кад нас назива црквом, — што означава општину, дружтво веру[ућих, кад нас сличава и упоређуге Гедноме телу у коме — сваки уд стош у свези с телом. (I. Кор. 12; 16, 17) и кад нас назива браћом. По томе 1е дужност свега дружтва, свигу нас, да се бринемо како би се међу нама поништили зли обичаш, кош кваре морал и удалиле прилике за развратност, а да се поправе нарави, подижу добродетељи и да се усавршава хришћансво живлење. Како вршн наше хришћанско дружтво ову сво!у дужност? Морамо признати да се ми више жалимо и вичемо на неко зло, него ли што се трудимо да то прекратимо; да више осуђуГемо и казнимо грешења других, а не ћемо да дубље размислимо и видимо да ли и ми сами нисмо криви за та зла. Трпимо доста од тога, што се намножило рђавих људи, коГи чине зло народу; но сваки вели: „па шта сам Га крив за то ? Свуда има лењштина, крадљиваца, варалица, зликоваца и неваљалаца, па могу од њих што претрпити невино и Га, оваг, онаг, — онако као што могу пострадати, кад би се и мога кућа запалила онда, када гори кућа мога суседа.