Пастир

210

свошм хиљаду-годишљим лекарским опитима. Али то морамо рећи, да ни сва ова тако Гака мудрост човечанска, па ни вековима упражњавано искуство, нше 1ош могло да пронађе ни оно опште начело болести, коГе нам тако просто казуге наука хришћанска, и да ни Гедна вештина ниГе нам могла казати тако поузданог сретства, као Теванђеље, те да с тим олакша наше болести душевне, с кошма у тесног вези стоге и болести телесне. А хришћанско вероучење показа нам просто и без икакве тешкоће општи извор свшу болести, па 1ош тако, да — сматрагући их као зло за чуствени наш састав, — оно опет научава нас како да извучемо из њих довро за духовну нашу природу да — сматраГући их као зло за чуствену нашу природу , оно опет с друге стране казуГе како да из њих извучемо корист за нашу духовну природу. Овде треба само умети користити се болестима коге сналазе како нас саме тако и наше ближње. По учењу хришћанском: грехомл смертк ко кса челок^ки книде. (Рим. 5. 12,) а од тога времена од како Ге ушла, Гош ниГе ни изашла из човешког рода. Премда Ге Спаситељ, сшртпо скоек попрдлг смертк, опет зато човек како већ поста смертним кроз нарушење заповести божиГе, смрт неодступно обитава међу људма и пресрета свакога различним патњама и немоћима, кошма постепено слаби телесни наш огранизам и цеди из њега живот до коначног разрушења. Општи дакле извор наших беда и невоља ниГе ништа друго до грех: имиже кто согр-ћшдетл сими и мг(читсА, вели премудри (11. 17). Користољубље на прилику, рађаГући у користољубцу растрохство и неповерљивост према ближњему, често прати користољубца губитком сана и тиме му разрушава правилан ток пифекдренУд. Од зависти опет рађа се жутица, запалење утробе, сухост, повреда џигерице; а по општем мнењу лекара, светске забаве , весеља, игре, насладе, рађаГу хиљадама различитих болести нагопаснишх и наГубиствених.