Пастир

250

остављаш земљу и одлазиш на пебо, изнова се кри1ега од нас па и то на цело време нашег зем љског живота! Дух се сбуњуГе а срце потреса: ми гледамо како светао облак сакрива тебе кспред наших очиГу.“ Овако су природно морали осећати и говорити апостоли гледагући на одлазак Спаситељев. Овако по изгледу, требало би да мисли и осећа и данас свака побожна душа хришћанска ко1а истински љуби Господа. Но, браћо, нек не дрзне мисао наша тако повргано гледати на премудре и даљновидне планове Господа. Сетимо се оних неизменљивих речи његових сс- л.зг сх кдми есмк ко кса дни до скончдноа (Мат. 28. 20,-) ха ћу опет доћи као што ме видите да сад одлазим на небо.“ Па ова мила вера, ова слатка нада нек усмири нашу душу т , нек успокоГи наше срце. А искрена и права љубав према Спаситељу, нек олакша ову тешкоћу нека и после нашег растанка са Исусом продужи ту везу и стединење с њим. Љував 1е спажна као смрт, и мудра у делима вере — тако, да нема ништа што би њо 1 било немогућно. Шта чини права и истинска љубав земаљска кад 101 се деси, да се мора раздвошти с љубазним саздањем? Она се стара да нре свега не заборави оне, с кошма се растала, већ да их се сећа и памтн до вгека. Непрестано спомињати и свагда памтити Господа кохи 1е од нас отишао , — моћи ће такође да утеши и нашу духовну љубав према Исусу, па и у нагвећоГ даљини и растанку да сГедини с њим. Шта чини љубав земаљска кад хоће да се утеши у тузи СВ0101 и да се тедини с вазљубленима на даљини ? Обично нацртава образ њихов на картини и чува ту слику на свагда пред свошм очима. Но ко ће од самртних, ко ли од анђела дрзнути да наслика образ „цлрд цдреи и Господл господеи.“ Ал нека се не сбуњу 1 е у овоме наше чуство, кад Ге и сам Госиод у знак обилате своге љубави према роду човечанском бла-