Пастир

275

Горко ге плакао народ наш свуда и на све стране; већ пролази година како нема међу живима на земљи књаза Михаила, али Ге ... ето жалост за њим мш силна и не ослабна, шш горка туга притиска и стеже срде и груди наше при спомену имена његова! Но нека ге благословен Господ Бог наш, кош неостави народ наш у то1 тешког жалости, кош недопусти да га са> владаГу мрачне силе безбожних злотвора његових. — Хер, ма да беше тада настало врло тешко и опасно време за судбу земље наше, кога се изложи страшноме кушању,- ма да грозна и громовна туга хтеде да свом тежином падне на драгу нам СрбиГу и да у корен сатре сву њену напредну и производну снагу, но Господ се смилова на невин народ, кош не участвоваше у тешком греху, него Ге љубећи истину, врлину, велегласно дозивао себи у помоћ и божту и људску правду, да она стане на пут злу да сачува од несреће, од пропасти земљу и народ српски. И нека ге хвала оцу небескоме, кош умудри, сложи и утврди народ српски, да Гедно-гласно призна оно, што изискуге велика љубав и оданост према врлом покошику; да скупи и чврсто стош уз Милана Обреновића IV., те тиме предупреди и стане на пут нередима и мутњама оних непригатеља, кош немогу да гледаху напредовање ове земље и народа , или кош хоће да народ служи њиховим сетчким намерама и користима. Вршећи последњу дужност према незаборављеном кљазу Михаилу — у молитвама за душу његову, време ге благочестиви народе српски престати од Гадиковања, плача и туге; Гер наша света вера улива нам хришћанску наду на други бољи вечан живот, где нема неправде људске, где ге вечно блаженство; — време ге престати од скорби, Гер ге премудри промисао божиш одклонио громове од Србте у часу нагвеће њене опасности. Па ослобођени од притиска тешке туге и жалости, сачувани од нереда и злотвора , по- *