Пастир

307

срцем и свом дутом; и почем ге имао многа посла, пбшље у Тарс за друга свог Савла. Варнава и Савле провели су читаву годину у Антиохиш, настављаГући ново-обраћене; и ови кош сад нримишеу Антиохиги веру христову одиочну да се зову хришћанима. Као што из свештене књиге видимо да Антиохтски хришћани гледали су да се покажу достоши тога великог назвања: они пажаљиво изучаваху слово божи1е, и са љубављу помагаху сиротног браћи. Пророк Агав предсказао Ге да ће идуће године бити велики глад, што Ге заиста и било. Па зато ученици закључе да сваки но своме могућству оддвага што-год на помоћ браћи, и скупив ту помоћ , пошљу преко Варнаве и Савла пресвитерима (свештеницима) у Герусалим. При овом случаху први пут се напомиње о пресвитерима или свештеницима. Пресвитер , управо значи, старешина Поздравна реч КЊАЗУ СРПСКОМ МИЛШ 01>т1И1!11 ||.У IV. при првом доласку у Лозницу, 23 Априла 1869. године. Довро нам дошао , светли кнеже и Господару наш! Неисказана радост, пламти у грудима верног Ти народа, овог крага Србиге, гледаГући Те данас у евомн средини И мало и велико раду1е се, што му Ти, Светли Господару, данас први пут кзо владаоц у посету долазиш. Са усхићењем сећа се народ твошх великих предака; мили му се кад год помисли на зеликог Таковског [унака, поноси се добивеним градовима, осећа се узвишеним, што се више по милом нам отечеству, нешире орде старих угњетача наших, дичи се и поноси снагом, вогском свошм, еаетављеном из народа, нз браће нашс у нашлеменитикн и накветинн цели,